Search

Information

О садржају цигарета и пушачкој навици

 

Дувански дим је комплексни загађивач ваздуха, односно хетерогени аеросол који се састоји од око 4.000 различитих хемијских састојака у форми честица и гасова. Он садржи, између осталог, и надражљивце и системске отрове као што су никотин, водоник-цијанид, сумпор-диоксид, угљен-моноксид, амонијак, формалдехид, итд. Такође садржи и неке  канцерогене и мутагене (арсен, хром, нитрозамини, бензопирен). Поједине супстанце, као што су, на пример, никотин, кадмијум и угљен-моноксид, оштећују репродуктивне процесе. Дувански дим је најчешћи загађивач затворених просторија и њега је Америчка агенција за заштиту животне средине сврстала у "класу А" као хуманог канцерогена за који не постоји минимална сигурна доза изложености.

 

Састојци дувана:

 

1. Никотин - алкалоид

          Досис тоxица (токсична доза) 0,003 - 0,005 г

          Досис леталис (смртна доза) 0,04 - 0,06 г

 

          Блокира пренос нервних импулса у ганглијским синапсама нервног система. Изазива дуготрајну деполаризацију и делује на симпатикус и парасимпатикус. Прво делује раздражујуће а онда депресивно.

 

          2. Угљен-моноксид - ЦО - један од најјачих отрова са великим афинитетом према хемоглобину - настаје карбоксихемоглобин који блокира снабдевање целог организма кисеоником. Зато се јавља  главобоља, вртоглавица, поремећај у дисању и грчење крвних судова.

 

          3. Угљоводоници - угљоводоници дуванског дима су врло интересантни због своје хроничне токсичности. Они делују директно надражајно те су одговорни за хронични бронхитис пушача и имају канцерогено дејство.

 

          4. Цијановодонична киселина - ЦН - досис леталис (смртна доза) је 0,05 г - инхибира дисање ћелија блокадом фермената дисања, те се зато јавља недостатак кисеоника, вртоглавица, сметње вида и грачеви мишића.

 

          5. Катрани дувана садрже више од 200 компоненти, од којих су многе токсичне. За сада се зна да 60 компоненти могу да изазову туморе код експерименталних животиња. Последња трећина цигарете садржи више катрана, никотина и осталих отрова, него прве две трећине заједно.

 

          6. Амонијак - даје специјални, надражујући мирис дувану који сагорева. У организму може довести до крварења и слабљења десни. На слузници уста и носа изазива снижење способности чула укуса и мириса, док на слузници гркљана може да изазове неизлечиве последице.

 

          7. Разни алдехиди - поред осталих и фармалдехид. Сви надражују дисајне путеве.

 

          8. Фенол - отров који нагриза и веома оштећује ткиво. Густи дувански дим, својом топлотом до 60оЦ прави безболне опекотине по дисајним путевима, при чему понављана опекотина може и малигно да се измени.

 

          Поред материја које се налазе у дувану и синтетишу приликом пушења, технолози дуванске индустрије у циљу постизања комерцијалних ефеката у процесу производње додају иматерије које су отровне а неке и канцерогене (азбест - омогућава дуже задржавање пепела на цигарети, титан итд.)

          ПолонијумР - радиоактивни полонијум и фосфатна ђубрива, која се додају земљишту да би се повећао принос и побољшао укус дувана, садрже уран и његове потомке после распада. У лабораторији још 1974. године утврђено је да радиоактивни полонијум, унет у дисајне путеве експерименталних животиња изазива рак. Полонијум се раствара у води и крвљу бива разнесен по телу. Поред тога, за време тињања цигарете, стварају се нерастворљиви кристали радиоактивног олова, радиоактивног полонијума и калцијум фосфата, који се таложе у ћелијама испод слузокоже дисајних путева. Полуживот радиоактивног олова је 22 године тако да оно представља трајни извор радиоактивног полонијума, који сад зрачи слузокожу дисајних путева дуги низ година након што је пушач оставио дуван.

 

Да ли пушење ствара зависност?

Да, а зависност коју ствара пушење је и физичка и психичка. Та чињеница се може поткрепити податком да пушачи обично имају два, три или више покушаја одвикавања пре него што дефинитивно оставе пушење. Светска здравствена организација је у X Ревизији Међународне класификације болести синдром зависности од дувана сврстала под шифру Ф17.2 (ментални и поремећаји понашања услед употребе дувана).

 

Већини пушача су блиске следеће чињенице:

  • снажна жеља за пушењем,
  • потешкоће у контролисању броја попушених цигарета,
  • упорност у пушењу упркос штетним консеквенцама,
  • давање већег приоритета пушењу него осталим активностима и обавезама,
  • понекад и присуство физичких симптома приликом недостатка никотина.

 

Фармаколошки процеси и понашање које карактеришу дуванску зависност су слични онима код појединих дрога попут хероина и кокаина. Никотин утиче на повратне допаминске системе у мозгу на сличан начин као хероин, амфетамин или кокаин. За никотин се сматра да ствара већи степен  зависности од хероина, кокаина, алкохола, кофеина или марихуане.

 

Шта је то пасивно пушење и да ли је оно штетно?

 

      Мада просечна цигарета гори 12 минута, пушач је само мали део времена непосредно користи.Приликом пушења цигарете постоје две врсте дуванског дима: дим који пушач увлачи у плућа и бочни дим од сагореног дувана који се шири у околини. Тај дим садржи исте супстанце као и дим који се удише, само у различитим пропорцијама. Дим који лелуја у околини пушача садржи више од шездесет канцерогена. Загађење ваздуха настало пушењем, кућна вентилација не одстрањује, већ га само распршује около.

То значи да штетне супстанце које су узрочници обољења удишу и непушачи који се налазе у истој просторији са пушачима.

 

Како пушење делује на организам?

 

Пушење је један од водећих појединачних фактора ризика за настанак најчешћих хроничних незаразних обољења (кардиоваскуларних, респираторних и бројних малигних болести), за лоше исходе по здравље новорођенчади и деце мајки пушача и пасивних пушача, као и за повреде, смртне исходе и загађење животне средине. Најчешће последице пушења по људски организам су болести срца и крвних судова, рак плућа и хроничне плућне болести.

     

Болести срца и крвних судова

 

          Данас се зна да је код мушкараца пушача, млађих од 45 година, а који пуше најмање 10 година, ризик умирања од срчаних болести 7 пута већи. Пушење изазива убрзан рад срца. Оно се више напреже и дневно откуцава непотребно 10.000 пута. Зато се срце пушача више умара и подложније је разним болестима. Дугогодишњи пушачи имају проблема са крвотоком на прстима руку и ногу. Њихови прсти су обично бледи, помало љубичасти и трну, јер долази до сужавања најситнијих крвних судова због пушења.

 

Рак плућа

 

          Рак плућа је болест која се најчешће везује за навику пушења. То је врло тешка болест која се скоро увек завршава смрћу. Плућа су подложнија разним инфекцијама а касније се може јавити и бол. Овај рак се, нажалост, брзо шири и на друге органе као што су кости и мозак. Око 90% особа које су умрле од рака плућа били су пушачи. Данас се зна "ако пушач напусти навику пушења благовремено он има шансу да избегне ризик од оболевања од ове најтеже болести".

 

       Хроничне плућне болести

 

          Као последица пушења долази до заустављања и парализе финих трепљица у дисајним путевима и стога нагомилавања слузи која је добра подлога за честе инфекције. Ове учестале инфекције и присутност неких хемијских материја у диму дувана доводе до повременог сужавања дисајних путева, односно, опструктивне болести плућа (хронични бронхитис и астма). Некада због отежаног дисања и сужења дисајних путева долази до прскања плућних мехурића и тако губљења дисајне површине плућа (емфизем). Људи оболели од ових болести веома тешко дишу, чује се шиштање приликом дисања и нису у могућности да угасе пламен шибице ни у највећој близини.

 

Деловање дувана на млад организам

 

        Новорођенчад мајки које пуше чешће имају мању порођајну масу и због тога ризикују већи број здравствених проблема. Деца мајки које су у трудноћи пушиле (као и мајки које су пасивно биле изложене дуванском диму) чешће имају упале горњих дисајних путева, упале средњег уха, бронхитис и алергијску астму, што се опажа и код деце која су изложена дуванском диму.    

Непосредни утицај пушења на здравље младих пушача испољава се, према Холланду, одређеним знацима као што су: кашаљ, смањење дубине дисања, стална појава слузи у бронхијама, чешће прехладе и сл. а када пушење постане навика, оно делује штетно и на кардиоваскуларни систем. Наводи се да пушење подстиче гојазност (конзумирање веће количине хране, недовољно кретање, високе вредности масти у крви, а нарочито холестерола). Услед тога, пушачи се издвајају у посебну категорију адолесцената код којих је касније фактор ризика од кардиоваскуларних обољења знатно већи. У последње време истичу се и симптоми међу младима који указују на "неподношљивост", као што је иритација очију, ринитис (упала носне слузокоже), главобоља, јутарње искашљавање итд. Не сме се занемарити ни утицај дувана на појаву неспокојства, хипертензије (повишеног крвног притиска), дрхтавице, поремећаја у органима за варење, чира на желуцу и поремећених социопсихолошких односа.

Како млади пушачи чешће од вршњака непушача експериментишу са узимањем алкохола и дрога (које као изазови социјалног притиска непосредно следе узрасту у којем се фиксира навика пушења), то је улагање напора да се науче вештине одупирања социјалном притиску да се усвоји по здравље штетно понашање као што је пушење, од вишеструке користи касније, у савладавању социјалног притиска да се прихвати узимање алкохола или дроге (табела бр. 1).

Последице које пушење може оставити на млад организам нису уједно и најпогоднији мотивациони аргументи за одупираје првим експериментима. Стога је корисније младима истицати утицај дувана на лошији физички изглед, неспособност одржавања добре физичке кондиције и сл, Добар лични пример је предуслов сваком информисању или помоћи у усвајању знања, ставова и савладавању вештина

 

Табела бр. 1:                   РАЗВОЈ НАВИКЕ ПУШЕЊА

 

Стадијум

Старост

Не пушач

5 - 6

Размишљање о пушењу

6 - 8

Припреме за експеримент

 

Први покушај

9 - 10

Интензивније експериментисање

11 - 13

Развој навике

14 +

Стални пушач

15 +

 

Распрострањеност пушења - први репрезентативни подаци

 

      Први подаци на репрезентативном узорку становништва Србије добијени су у Истраживању "Здравствено стање, здравствене потребе и коришћење здравствене заштите становништва Србије" (које је 2000. године спровео Институт за заштиту здравља Србије "Др Милан Јовановић Батут" уз сарадњу са мрежом института и завода за заштиту здравља и материјалну и стручно-методолошку помоћ ЕЦХО, Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а) је на репрезентативном узорку становништва Србије показало да је међу одраслим становништвом скоро сваки други мушкарац (48%) и свака трећа жена (33%) пушач, при чему је већи проценат пушача међу млађим старосним групама. Око половине студентске популације у унивезитетским центрима Србије јесу пушачи, а више од једне петине ученика петих и седмих разреда основних школа и првих разреда гимназије, такође пуши. Међу петнаестогодишњацима, 40 % њих је већ пробало цигарете (више девојчица него дечака), а 27% их пуши свакодневно (27% девојчица и 26,5% дечака) (табела бр. 2).

 

 

 

Табела бр. 2: УЧЕСТАЛОСТ ПУШЕЊА У СРБИЈИ - први репрезентативни подаци

 

ПОПУЛАЦИЈА

ГОДИНА

% ПУШАЧА

Одрасло становништво Србије, старије од 19 година (без Косова)*

2000

40,4%

Студенти 1. и 3. године у неким Универзитетским центрима (Београд, Нови Сад, Крагујевац)**

2000

49,1%

Школска деца петог и седмог разреда основних школа и првог разреда средњих школа у Београду***

1999

23,3%

Ученици основних и средњих школа****

1996

7,5%

37,5%

Извор:

      * Институт за заштиту здравља Србијеравља Србије "Др Милан Јовановић Батут". Здравствено стање, Здравстевне потребе и коришћење здравствене заштите становништва Србије. Београд, 2001. (непубликовани материјал).

      **Институт за социјалну медицину Медицинског факултета у Београду. Здравствено понашање средњошколске и студентске омладине. Београд, 2000. године.

     ***Бјеговић В, и сарданици. Здравствено понашање школске деце. Београд, 1999. године.

     ****Инстиут за плућне болести и ТБЦ Клиничког центра Србије. Еуропеан Респираторy Јоурнал 1996.; Вол 9 (супл. 23)

 

Распрострањеност пушења - последњи расположиви подаци

 

  • 61,7% одраслих изложено дуванском диму у својој кући [1];
  • 44,9% одраслих изложено дуванском диму на послу [1]:
  • 77% младих узраста од 13 до 15 година живи са неким ко у њиховом присуству пуши [2];
  • 39,7 мушкараца, 30,5% жена пушача [1];
  • 10,8% младића и 9,6% девојака узраста 13-15 година свакодневно пуши [2];
  • 37,2% трудница пуши у неком периоду трудноће [3].

 

[1] Министарство здравља РС. Истраживачки тим: Грозданов Ј, Вуковић Д, Крстић М,

Ванчевска-Слијепчевић Б. и др. Истраживање здравља становника Републике Србије: 2006. година, основни резултати. Министарство здравља РС, 2007. ISBN 978-86-83607-34-1.

[2] Глобално истраживање употребе дувана код младих. 2007; Удружење за јавно здравље Србије, CPHA - Canadian Public Health Association.

[3] Крстев С. Истраживање пушења код трудница и породиља у Србији 2008-2009. Удружење за јавно здравље Србије. 2009:17.

 

Зашто млади пуше?

 

       У данашње време чак и површни посматрач живота не може остати неинформисан о све већем ширењу пушења међу младима, обзиром да је пушење постало саставни део њиховог понашања.

          Бројна су мишљења о томе због чега млади почињу да пуше, а преовладавају она по којима је пушење у раној младости у ствари жеља за опонашањем, имитацијом старијих узора, а то касније прераста у навику које је веома тешко ослободити се.

          Адолесцентни табакизам као појава има низ социјалних обележја. Он, као прво, има карактер масовности и релативне универзалности јер се појављује у различитим међусобно неповезаним срединама. Међутим, упоредо с тим, повезан је и са одређеном социо-економском структуром јер је најизраженији и најмасовнији у индустријским и технолошки најразвијенијим срединама. Адолесцентни табакизам може се повезати и са извесним социјалним кризама и превирањима, пре свега у породици. Упоредо са овим макросоцијалним аспектом, табакизам има и свој микросоцијални или социјално-психолошки аспект. Табакизам се не ограничава само на конзумирање извесне количине дувана него и на прихватање одређених ставова, вредносних система, оријентације у начину живљења, опхођења у групи према вршњацима и одраслима, стицању навика, социјалног и индивидуалног идентитета.

          Испитивања показују да се већ од младог узраста пушачи могу поделити у две доста јасно издиференциране групе: у прву групу спадају они који почињу да пуше претежно зато што виде да то и други раде, код њих се ствара навика, али када схвате штетност или опасност, могу релативно лако да оставе дуван. У другу групу спадају они који релативно брзо постају пушачи токсикомани, али који нису у стању да оставе дуван ни онда када су због пушења доведени у животну опасност.

          Констатацију да адолесцентни табакизам представља симптом друштвене патологије учвршћује уверење, на известан начин, да су социјални фактори пресудни у настанку те појаве.

          Неки истраживачи сматрају да се може говорити о постојању четири врсте мотива који адолесцента стављају у позицију да постане пушач или остане непушач: а) мотивација социјалног престижа, б) радозналост и самопроверавање, ц) изражајност бунтовности и д) растерећење осећаја тескобе.

 

Табела бр. 3:                  ГЛАВНИ ФАКТОРИ ПО ВАЖНОСТИ КОЈИ ПОМАЖУ

РАЗВОЈ ПУШЕЊА КОД 12-13 ГОДИШЊАКА

 

дечаци

девојчице

1. Најбољи друг пушач

1. Бар један родитељ пушач

2. Знање бар једне марке цигарета

2. Позитиван став о томе шта пушење

    доноси:

    смиривање живаца, контрола тежине,

    развој самопоуздања, уживање

3. Препознавање рекламе за цигарете

3. Познавање бар једне марке

    цигарета

4. Не прихватање ризика за здравље

4. Најбоља другарица пуши

5. Бар један родитељ пушач

5. Не прихватање ризика по здравље

 

Колико пушење стварно кошта?

 

          Када људи почну да пуше обично размишљају да желе само да пробају, да могу увек прекинути и да број цигарета који буду пушили неће бити велик. Али, никотин у цигаретама изазива зависност. То значи да када једном почнете да пушите временом ће вам бити потребно све више и више цигарета да бисте задовољили потребу за никотином. Неки људи развијају праве ритуале који се тичу куповања или паљења цигарета, или конзумирања кафе и других ужитака уз цигарете, чиме се зависност само оснажује. Чак и када само хоћете да пробате неколико пута, постоји велика шанса да ова скупа навика постане део ваше свакодневнице. Многи пушачи купују дневно паклицу цигарета, па и више. Ако узмемо да просечна кутија цигарета кошта 50 динара, тада је јасно да:

50 динара   x 7 дана = 350 динара недељно

350 динара x 4 недеље = 1400 динара месечно

1400 динара x 52 недеље = 18200 динара годишње 

 

Покушајте да израчунате на чега можете корисно да утрошите ова средства.

 

 

«Највечи хитови» противника превенције пушења

(препоручујући одговори на уобичајена питања и констатације)                                                                                                    

Општа питања

 

Одрасли имају права да изаберу да ли ће пушити или не.

Веома мали број одраслих «бира» пушење. Већина пушача почиње са пушењем у детињству или адолесценцији, пре него што упознају ризике од употребе дувана и адиктивне карактеристике никотина. Постају врло брзо зависници и, иако већина жели да престане, само неколицина успева у томе.

 

Постоје људи који цео живот пуше и немају никаквих здравствених проблема.

          Лаичка опажања да пушење неком пушачу није сметало треба допунити гледиштем да то што постоје особе које не оболе од карцинома плућа и после вишедеценијског пушачког стажа не оспорава чињеницу да су се дејства испољила на другим системима, јер је пушење водећи превентабилни фактор ризика за хронична незаразна обољења, која су по својим особинама мултикаузална, дугог и асимптоматског тока. Такође, још увек не постоје доступни и јефтини начини да се утврде генетски ризици обољевања од ове групе болести. Другим речима, то што је неко пушио 40 година кутију цигарета дневно и живео дуго, није доказ да пушење не штети здрављу, већ, напротив, отвара питање да ли би човек живео дуже и квалитетније да се није тако понашао.    

 

Постоје филтери који смањују негативни учинак садржаја дуванског дима.

Бројна истраживања указују да рак изазивају канцерогене материје у дуванском диму, на првом месту бензопирен и нитрозамини. Зато су сви произвођачи на већину цигарета почели да стављају филтере. Захваљујући филтерима дуванска индустрија је доживела бум јер је већина пушача дубоко уверена да их филтери сигурно штите од отрова. Радна маса (тежина) филтера цигарете креће се у границама од 0,1 до 0,2 грама. Брзина проласка дима кроз филтер у моменту увлачења је хиљадити део секунде. У том веома кратком времену мали филтер би требало да разлучи и задржи више хиљада штетних материја, тако да је илузорно размишљати о његовој ефикасности и моћи. Амерички аутори тврде да филтер задржи део никотина и катрана али повећава количину угљенмоноксида за 28%, а то значи да филтер повећава опасност од артериосклерозе и инфаркта. Са друге стране, истраживања спроведена у Великој Британији указују да пушачи компензују мањак никотина и катрана у филтер цигаретама тиме што дубље увлаче дим да би добили жељену количину никотина, чиме се поништавају и те мале предности филтера. Према томе,ФИЛТЕР СУ, НАЖАЛОСТ, УВЕК САМО ЉУДСКА ПЛУЋА!

 

Постоје много значајнији здравствени проблеми којима се треба бавити.

Постоје многи значајни здравствени проблеми, али је употреба дувана водећи превентабилни узрок смрти у целом свету. На срећу, смањење употребе дуванских производа је јефтино и изводљиво. Уколико смањимо употребу дуванских производа, имаћемо више средстава за решавање осталих важних проблема.

 

Људи ће пушити без обзира на све.

Људи у највећој мери пуше јер је то социјално прихватљив тип зависности. Познате су бројне мере, попут забрана рекламирања дуванских производа, високих такса на дуван и простора без дуванског дима - које ефикасно мењају социјално окружење и обесхрабрују употребу дуванских производа. Ове мере су доказано спречавале младе да почну са пушењем, а пушачима помагале да престану са овом навиком.

 

Владе не поступају озбиљно на подручју контроле употребе дувана - превише су зависне од такси на ове производе.

Употреба дувана је скупа за државу и друштво. Светска банка процењује да употреба дувана глобалну економију годишње кошта 200 милијарди долара. Таксе на дуванске производе ни близу не надокнађују штету проузроковану употребом дувана. Чак и када би то успевале, оне не могу прибавити дуванској индустрији право да проузрокују штету која је еквивалентна плаћеним таксама.

 

Морамо се бавити другим облицима зависности.

Дуван је дрога која представља "улазна врата" преко којих се млади упознају са другим облицима дрога. Дуван и алкохол су дроге које усмрте највише људи и проузрокују највећу штету, а управо они су легални.

 

Превенција пушења треба да се усмери на програме који помажу људима да се одвикну.

Пушачи ће чешће престати са пушењем у средини која обесхрабрује употребу дувана. Високе цене цигарета и таксе, окружење без дуванског дима и јасна упозорења на паклицама цигарета која сликовито упозоравају пушаче на ризике од пушења обесхрабрују употребу дувана. Програми за одвикавање усмерени на пушаче ће помоћи али, изоловани, неће имати значајнији утицај без ширих политичких мера које мењају социјално окружење.

 

Право решење за смањење употребе дувана је едукација наше деце.

Да, али где деца уче? Уколико деца уче у школи да је пушење штетно и затим напусте учионицу и виде опушке у свом комшилуку, трафике са цигаретама на сваком углу и установе и јавна места на којима је људима допуштено да пуше - порука из учионице се изгубила. Ово је водећи разлог због ког само ослањање на едукацију деце о штетности пушења у школама не смањује употребу дувана. Едукација у школама је ефикасна једино у ширем друштвеном контексту који јача неприхватљивост употребе дуванских производа.

 

Средина без дуванског дима

 

Нема доказа о повезаности пасивног пушења и обољења

Свака угледна медицинска и научна организација на свету, укључујући Светску здравствену организацију, се слаже да пасивно излагање дуванском диму проузрокује озбиљна обољења и смрт код непушача. У САД 53.000 непушача умре сваке године од болести срца, а 3000 умре од карцинома плућа проузрокованих пасивним пушењем. Превођењем ових статистичких података на прилике у једној десетомилионској земљи, може се закључити да међу непушачима, захваљујући удисању дима који настаје пушењем, бележимо око 2000 смрти од карцинома плућа и болести срца. Пасивно пушење проузрокује обољења и код деце: упала плућа, бронхитис, астма инфекције уха. Једине организације које ово још поричу су дуванска индустрија и њихови заступници.

 

Постоје много важнији извори загађења ваздуха

Многе ствари загађују наш ваздух и ми треба да радимо на одстрањивању свих здравствених ризика у нашој животној средини. Али дувански дим је најзначајнији узрок загађења ваздуха у затвореним просторима и то је облик загађења који је лако одстранити: забранити пушење у затвореним просторијама.

 

Заједнички простори за пушаче и непушаче ће решити проблем.

Ово је попут постојања делова у базену где је дозвољено мокрење и делова где је то забрањено. Да ли бисте ускочили у такав базен? Уколико је простор неодељен и загађење димом се шири. Пушење у делу за пушаче проузрокује обољења у одељку за непушаче уколико нису одвојени.

 

Пасивно пушење је само ствар лоше вентилације.

Боља вентилација може смањити мирис дима, али не може одстранити штетне хемикалије. Да би се из просечне пушачке канцеларије елиминисале ове хемикалије ваздух би морао да се мења брзином слабијег оркана. И уосталом, зашто присиљавати послодавце да инвестирају у скупу опрему за вентилацију када могу једноставно да елиминишу узрок загађења? Најјефтиније, најефикасније и најувиђавније решење је забрана пушења у затвореним просторијама.

 

Средина без дуванског дима је политика која штети бизнису, нарочито

    кафеима, ресторанима и туризму.

Управо супротно. Радна места без дуванског дима имају мање трошкове одржавања и трошкове осигурања (здрасвтвено и осигурање од пожара) и њихови радници су продуктивнији. Пушачи и непушачи изложени диму се чешће разбољевају од непушача, док с друге стране, радна места без дуванског дима помажу пушачима у одвикавању.

Резултати забране пушења у кафеима и ресторанима су проучавани на стотинама примера. Подаци о продаји показују да се она повећава или остаје иста у кафеима и ресторанима у којима је забрањено пушење. Истраживања која показују супротне резултате су обично финансирана од стране дуванске индустрије и заснивају се пре на предвиђањима власника, него чињеницама.

 

Влада нема право да уређује на који начин ћу водити сопствени посао.

Начин обављања посла нема право да доводи у опасност здравље и животе запослених, нити ангажованих клијената. Влада је обавезна да штити здравље и сигурност људи и она то ради када уређује однос између конзумирања алкохола и управљања возилима у саобраћају, обавезује на употребу сигурносних појасева у вожњи, установљава стандарде за загађење животне средине и забрањује пушење у затвореним просторијама.

 

Забране пушења директно угрожавају људска права пушача.

Као што то неко рече: "Моје право да замашем својом руком престаје на месту на ком почиње твој нос." Пушачи немају право да штете другима својим димом. Средина без дуванског дима не повређује "право" на пушење, она штити права непушача да удишу чист ваздух.

 

Рекламирање, промоција и спонзорство

 

Рекламирање дувана не утиче на употребу дувана.

Многе студије показују да су учесталије промоције дуванских производа повезане са повећаном употребом дуванских производа у општој популацији. Промоција је такође повезана са започињањем пушења у посебним групама као што су деца или жене, као резултат кампања које се односе на њих. Истраживања су такође показала да потпуно одсуство или делимично присуство промоција дуванских производа смањује њихову потрошњу. Делимичне забране промоција имају врло мали или никакав утицај на употребу дувана, јер у случају када је само један облик медија или тип рекламирања ограничен, дуванске компаније једноставно инвестирају више новца у промоције кроз оне облике који су им још доступни.

 

Треба забранити оно рекламирање које је намењено деци.

Немогуће је јасно дефинисати које рекламе су намењене само деци. Промоције цигарета су биле веома успешне у привлачењу младих управо зато што су осликавале пушење као понашање "одраслих" - нешто чему тежи сваки адолесцент. Такође, истраживања су показала да делимичне забране промоција не утичу на смањење употребе дувана. Само потпуна забрана рекламирања смањује употребу дувана.

 

Уметност и спортски догађаји би пропали без подршке дуванске индустрије.

Закони у многим државама забрањују спонзорства дуванске индустрије и упркос страшним предвиђањима о финансијској пропасти, већина група је пронашла алтернативне спонзоре. Нека друга законска решења користе средства пореклом из такси на дуван како би покрили трошкове спонзорства и донација различитих догађаја. На тај начин су људи који посматрају спортске догађаје и музичке концерте изложени порукама у вези са понашањем које штити здравље, а не порукама које их подстичу на употребу производа штетних по здрваље.

 

Не морамо да доносимо прописе у вези са рекламирањем дувана - дуванска

    индустрија има своје кодексе и понаша се одговорно.

Правила понашања дуванских компанија, по њиховом сопственом признању у интерним документима, креирана су искључиво као стратегије односа са јавношћу којима су обухваћени значајни облици промоције. Та правила су веома слаба и у већини земаља компаније их рутински крше. Боље је законски предвидети забрану рекламирања свих дуванских производа, него "дозволити лисици да чува кокошињац".

 

Економска питања

 

Мере за превенцију пушења ће привреду стајати радних места.

Истраживања спроведена у неколико земаља проучавала су потенцијални економски утицај потпуне забране употребе дувана и његове производње. Чињенице говоре да, изузев економских система који у потпуности зависе од дуванске индустрије као што су Зимбабаве и Малави, овај приступ неће утицати на привреду, или ће утицати позитивно. Ово је због тога што употреба дувана проузрокује многе споредне трошкове (трошкове које не сносе пушачи нити фабрике дувана), као и индиректне тршкове који се често занемарују, а тичу се цене лечења болести повезаних са пушењем и потенцијално изгубљених година живота услед болести повезаних са пушењем. Када људи више не буду трошили паре на дуван, трошиће их на друге ствари - вероватно оне које су далеко мање штетне по здравље и економију.

 

Уколико смањимо употребу дувана многи пољопривредници ће остати без посла.

Чак и ако применимо најстрожије мере за превенцију пушења потребне су генерације да би дошло до смањења употребе дуванских производа које би утицало на то да произвођачи дувана остану без посла. Пушење је зависност и друштвена појава која постоји вековима и неће нестати преко ноћи. У међувремену, владе имају могућност да помогну пољопривредницима да пређу на узгајање других пољопривредних култура.

 

Мере за превенцију пушења ће бити скупе.

Смањење употребе дуванских производа је једна од најисплативијих здравствених мера, која се по исплативости у односу на уложена средства може поредити са вакцинацијом, мерено у 'годинама сачуваног живота'. Најефективније мере су политичке одлуке које владе коштају веома мало, а враћају се кроз уштеду у трошковима за здравствену заштиту за релативно кратко време.

 

Дуванска индустрија доприноси инвестицијама нашој националној економији.

Већина дуванских компанија је власништво мултинационалног капитала пореклом из две или три развијене земље света, што значи да профит од продаје цигарета одлази из земље. Са смањењем употребе дуванских производа новац који је трошен на цигарете се троши на неке друге производе, далеко мање штетне по здравље, и на тај начин се подстичу економске активности у другим привредним секторима друштва.

 

Таксе на дуван су више него довољне да покрију трошкове употребе дувана.

Подсетимо се ових чињеница: таксе на дуванске производе ни близу не надокнађују штету проузроковану употребом дувана; чак и када би то успевале, оне не могу прибавити дуванској индустрији право да проузрокују штету која је еквивалентна плаћеним таксама.

 

Таксе на дуван

 

Таксе на дуван погађају сиромашне и кажњавају пушаче.

Таксе на дуван су изузетно ефикасне у смањењу употребе дуванских производа. У средње развијеним земљама свако повећање цене дуванских производа од 10% утиче на смањење њихове употребе за око 8%. Пад ће се најпре приметити међу омладином и сиромашним грађанима, тј. управо у оном делу популације за који се владина политика нада да ће имати највише користи, и да ће то довести до смањења глобалног терета болести повезаних са пушењем. Новац добијен наплатом такси се може искористити за подршку програма за одвикавање од пушења и програма усмерених на смањење сиромаштва.

 

Таксе на дуван су само пљачка новца од стране влада.

Тачно је да неке владе подижу таксе на дуван да би пре свега повећале сопствене приходе. Али ово не оспорава чињеницу да је употреба такси на дуванске производе део "здраве јавне политике".

 

Држава ће изгубити приходе уколико повећа таксе на дуван.

Не постоји ни један пример који говори да је повећање такси довело до смањења прихода неке државе. Управо супротно, подаци из десетине држава показују да када се повећавају таксе на дуван, истовремено се повећавају и приходи. Иако употреба дуванских производа опада у складу са растом цена, то не доводи до значајног пада корисника због зависности коју дуван ствара, што гарантује стабилне приходе држави, макар у средњерочном периоду.

 

Повећање такси на дуван доводи до повећања шверца дувана.

Ниво корупције у држави мерен "индексом транспарентности" је много бољи показатељ постојања шверца од висине такси. У већини земаља користи од високих такси (у смислу здравља и прихода) су биле веће у оним државама где је ниво употребе шверцованог дувана висок. Такође, државе могу користити веће таксе на дуванске производе за финансирање борбе против шверца.

 

Поруке на паковањима цигарета

 

Поруке на паковањима немају ефекта

Поруке на паковањима цигарета у многим земљама немају ефекта због тога што су сувише малих димензија и дају нејасну информацију. Међутим, у Канади и Бразилу, где су поруке на паковањима велике и праћене сликама, многи пушачи су били мотивисани да оставе пушење. Пушачи кажу да је информација важна и помаже им да схвате последице пушења по сопствено здравље и здравље других који присилно удишу њихов дим. Ове поруке могу да оснаже друге сегменте програма за превенцију пушења, као што је "средина без дуванског дима".

 

Људи купују цигарете на комад, они чак и не виде паковање

Уколико су поруке на паковањима довољно велике и јасне, људи ће их видети када су изложене за продају, када их пушачи ваде из џепова или ташни и када су бачене. Поруке на паковањима су једна од најјефтинијих и најпогоднијих форми едукације јавности која допире до најширег круга корисника.

 

Многи људи не знају да читају, тако да поруке на паковањима губе смисао.

Ово је добар разлог за употребу слика које ће пратити текстуалну поруку. Слике могу да графички илуструју последице које пушење, или пасивно пушење, има на здравље, а разумљиве су и без текста.

 

Програм "Превенција пушења код младих"

који развија дуванска индустрија

 

Дуванске компаније показују бригу за младе пушаче - оне нам

    помажу својим програмима за едукацију младих

Истраживања су показала да програми за превенцију пушења усмерени на младе које развијају дуванске индустрије - немају ефекта. Ово није изненађујуће, јер ти програми нису ни замишљени да имају ефекта. Интерна документа дуванских компанија показују да су ови програми дизајнирани као део њиховог креирања односа са јавношћу, са циљем да изграде добар однос са државом и јавношћу, да би предухитрили доношење значајних законских мера.

Ови програми пружају бар три облика предности за компаније. Прво, истицањем да пушење није "погодно" за децу већ пре питање "избора" који чине одрасли, још више се оснажује уверење да је пушење ствар "зрелог понашања", чиме се повећава апел према деци. Програми обично не указују на последице пушења по здравље и они истичу да је пушење ствар "избора", никада не помињући зависност од никотина и чињеницу да већина пушача жели да се одвикне, али не може. Друго, владе које примају средства и сарађују са дуванским компанијама су удаљеније од примене значајне политике на пољу смањења употребе дуванских производа. И коначно, ови програми промовишу дуванске компаније као "одговорна правна лица" у очима младих и опште јавности.

 

Оквирна конвенција за контролу дувана (Фрамеwорк Цонвентион он Тобаццо Цонтрол - ФЦТЦ)

 

Путем Оквирне конвенције Светска здравствена организација преузима

суверено право земаља да саме одлучују о сопственом приступу

употреби дувана.

Оквирна конвенција је била предмет преговарања земаља чланица СЗО у оквиру њиховог сувереног својства као држава. Она је ствар споразума - земље могу изабрати да ли ће је потписати или не. Велика већина земаља подржава Оквирну конвенцију јер је виде као механизам којим ће ојачати сопствене напоре да смање употребу дуванских производа.

 

Оквирна конвенција ће захтевати скупу бирократију за контролу дувана.

Оквирна конвенција обезбеђује земљама механизам који ће помоћи размену знања и ресурса у подршци контроли дувана и превенцији пушења, омогућујући већини земаља уштеду трошкова и прилику да ојачају утицај својих домаћих политика и програма.

 

Оквирна конвенција ће повредити трговинске споразуме.

Потписивањем и ратификовањем Оквирне конвенције државе ће потврдити значај мера заштите јавног здравља и тиме ће опасности од неспоразума међу земљама које примењују ове мере бити мање.

 

Закони и документа који се односе на дуван

 

  • Закон о забрани пушења у затвореним просторијама (Сл. гласник бр. 16/1995), који забрањује пушење на јавним местима, ван обележених простора;
  • Закон о дувану (Сл. гласник РС бр. 17/2003), који забрањује продају цигарета лицима млађим од 18 година и прописује директан облик контроле производње, обраде и промета дуванских производа од стране Агенције за дуван, као тела републичке Владе.
  • Оквирна конвенција за контролу дувана (Фрамеwорк Цонвентион он Тобаццо Цонтрол - ФЦТЦ) која је усвојена 21. маја 2003. године на 56. Скупштини Светске здравствене организације у Женеви, представља први светски документ у вези са контролом дувана који ће бити обавезујући за све земље потписнице од 2010. године.
  • Стратегија контроле дувана