Search

Information

Како научити дете да прича са вама

Како да научите дете да се отвори и прича са вама? Већина деце непрестано прича када су у предшколском добу. У основној школи многа деца почну да се повлаче у себе у односу са родитељима. Међутим, има тактика које могу да наведу дете да прича са вама и што се више буде навикавало на то, деловаће му све природније.        

Већина породица, нарочито деца често журе са оброком. Не могу да дочекају да седну за рачунар или узму мобилни телефон. Али, ако је конвезација занимљива остаће.

У највећој мери то одређујете ви. Ако ви сами мислите да је ваш живот досадан, исто ће мислити и деца. Уколико сматрате да вам је живот низ чудесних догађаја то ће мислити и деца.

1. Обратите пажњу на знаке да дете жели да се отвори

У таквим тренуцима оставите све што радите како бисте искористили прилику, најмање једном дневно. Остављање свега што радите како бисте чули питање свог детета може бити напорно, али како ћете одговорити на овакав увод од суштинске је важности за изграђивање блискости са дететом. За дете, то је показатељ да ли може да рачуна на вас и разговор са вама када има потребу за тим. То је много важније од било које конверзације коју покушавате да започнете, попут оне када питате дете да вам исприча шта се догађало у школи.

Родитељи који имају блиске односе са својим тинејџером често то дугују својој доброј вољи да буду на располагању детету када оно да сигнал за то – чак иако је реч о томе како је нека другарица раскинула са дечком. Ово може бити тешко, нарочито ако радите захтеван посао и имате и друге одговорности. Међутим, тинејџер, који има осећај да су родитељима друге ствари важније, често ће на другој страни потражити задовољење својих емотивних потреба. То је губитак и за родитеља и за дете.

 2. Постављајте питања која траже прави одговор и немају призвук просуђивања

Много даље ћете стићи ако дете питате шта му је био најлепши догађај у протеклом дану, да ли са децом у школи прича о девојкама и младићима, са ким је седело у време оброка него ако само поставите питање како му је било у школи?

Питања која почињу са „зашто“ обично доводе до одбрамбеног става код детета. Када се пакује за излет са разредом, немојте питати зашто носи неку гардеробу са собом, већ радије поставите питање шта ће већина деце понети са собом на излет.

3. Не ускачите са решењима и саветима

Вашем детету потребан је вентил и не може да слуша савет док није спремно за то. Потребна му је и шанса да само смисли своје решење. Тако развија поверење и компетентност. Ако ускачете са решењима стварате осећај некомпетентности код детета. Ово зна да буде тешко, јер свако има жељу да каже детету шта да уради. Ако можете да покажете осећања и помогнете детету да смисли решење временом ће дете сматрати да је корисно да поприча са вама и вероватније је да ће вам се чешће обратити за помоћ при решавању проблема. 

4. Потрудите се да будете повезани са сваким својим дететом током сваког дана

Чак иако је реч о кратком временском периоду током дана, постарајте се да остварите повезаност са сваким дететом понаособ. Сигуран начин да чујете најбоље тренутке дететовог дана је да будете при руци при повратку из школе. Међутим, сваки пут када уђете у дететов простор морате се синхронизовати са његовом енергијом.

Док су деца мала можете користити време играјући се на поду. Деветогодишње дете можете држати у загрљају на каучу док причате о било чему са њим. Са тинејџерима потребно је установити ритуал, као што је заједничко испијање чаја свако вече пред спавање док причате.

Не очекујте да ће дете понудити блискост или поделити са Вама своје рањиве емоције сваки пут када то очекујете, али ако обезбедите довољно прилика на редовној бази, доћи ће и до тога.

5. Уградите специјално време за свако дете у рутину

Можете играти кошарку једном недељно са дететом, возити га на тренинг или нешто треће, али то је устаљена рутина и време које деца често чекају како би изнела родитељима оно што их мучи.

6. Ако не добијате жељени одговор од детета на увод који сте направили  повуците се и сачекајте

Желите позитиван одговор од детета? Дете има много тога на памети, почевши од теста у школи, преко неког спортског догађаја, до најновије игрице на компјутеру, а у периоду када постане тинејџер буде преплављено хормонима и стално се загледа у огледалу, кад год прође поред њега.

Родитељи могу бити ниско постављени на дететовој листи и дете их може узимати здраво за готово јер зна су увек ту за њега. Зато нађите ненападан начин да приступите детету. Имате право на повезаност са дететом и лепо је да је тражите и очекујете од њега, али пре ћете наићи на жељену реакцију уколико подсетите дете зашто вас воли. Бољи приступ је да понудите дружење, него да кренете са пребацивањем како вам дете ништа не прича.

7. Уколико направите увод у разговор и наиђете на сарказам или презир, покушајте да не одреагујете љутито

Уместо тога покажите да сте рањиви. Уздахните и окрените се (пре него што дођете у искушење да праснете). Готово сигурно ваше  ће се дете осећати лоше јер вас је повредило, нарочито ако нисте изазвали његову љутину. Подсетите се да је игнорисање било вероватно ненамерно и да вам је приоритет да сачувате блискост са дететом.

Касније, када више нисте узнемирени, реците детету како сте желели да причате са њим и колико вас је погодило његово понашање. Дете ће се вероватно извинити и научити нешто о цивилизованом понашању. Ако се не извини то значи да је потребно поправити ваше односе. Стално потврђујте детеу колико га волите, колико желите блискост и колико сте посвећени томе да у вашем дому свако буде третиран са поштовањем. Онда питајте дете шта мисли да стоји између вас и односа пуног љубави.

 8. Будите на располагању

Већина деце нема неки распоред активности и не иде на заказане састанке. Ништа их неће брже довести до тога да се затворе од притиска на њих да причају. Деца причају онда кад су расположена, нарочито ако сте доказали да умете да слушате, али нису превише расположена да се отворе према вама. Ако се понашате као да је информација коју желите да сазнате нешто вредно што вам је потребно, тешко ће одолети и чешће ће желети да дели информације са вама.

Код старије деце, да ли ће разговарати са вама зависи од ваших укупних односа. Ако сте блиски, дете не мора да брине да ли може да вам верује када је реч о деликатним информацијама и неће морати да искористи ретку прилику да постигне предност задржавајући информацију за себе. Зато, ако дете не жели да се отвори проведите неко време размишљајући како да ојачате везу са њим, али немојте заборавити да тинејџери доста полажу на своје право на приватност.

Не пропуштајте прилике као што је заједничка вожња колима, или заједничко простирање веша. Прилика за интеракцију може да буде само то што сте заједно у истој просторији. Уколико спремате вечеру, а ваша ћерка поред вас лакира нокте, или пише домаћи то је често прилика за отварање. Наравно, ако је једно од вас двоје за рачунаром, онда је теже комуницирати. Нађите начине како ћете и ви и дете бити потенцијално доступни без тога да то личи на захтев.

Нагласите детету да сте на располагању тако што ћете, на пример, рећи да сте у кухињи уколико сте му потребни. Најважнији део тога да сте на располагању детету јесте само стање ума. Дете осећа емоционалну доступност.

 9. Користите индиректну комуникацију.

Деца се чешће отварају у колима, током шетње, или у мраку – у ситуацијама када је ограничен контакт очима. Не заборавите да су ово добре прилике да причате са дететом. Друга прилика за индиректну комуникацију је када дођу дететови пријатељи код вас или су са вама у колима. Само ћутите и слушајте. Ваше дете зна да сте ту, наравно, али је вољније да тада прича него да се директно обраћа.

 10. Слушајте.

Ово је најважније како би се дете отворило. Не причајте већ слушајте. Реагујте на оно што дете прича како би знало да га разумете, али наставите да ћутите како би оно наставило да прича. Ако дете не настави са причом можете да постављате питања, али задржите саосећајан тон и трудите се да то не личи на ислеђивање.

 

Извор: www. superdete.com