ЛЕЧИМО КОРЕН НАСИЉА

(др Зоран Миливојевић)

Недавна полемика око покушаја да се разумно телесно кажњавање деце од стране родитеља стави изван закона, раскрила је да ни неки стручњаци не разликују шта је примена силе, а шта је насиље. Иако реч насиље јасно означава да се нешто ради на силу, да је примењена сила, ипак није свака примена силе насиље. Уколико је сила примењена легитимно, као када неко, на пример, то чини да би се одбранио од физичког напада, то није насиље, већ је самоодбрана или нужна одбрана. Шта је онда насиље? Насиље је свака нелегитимна, неразумна, незаконита или штетна примена силе. Зато када онај који се физичком силом брани од физичког напада то чини неразумно и претерано, прекорачујући границе нужне одбране, и сам постаје насилан.

Kао свако понашање, и насилна радња је израз одређене унутрашње логике особе која је насилна. Предуслов за појаву насиља је конфликт, сукоб две жеље. Kада једна особа жели једно, а друга особа нешто друго, свака од њих покушава да утиче да друга уради оно што прва жели. Kада неко није у стању да конфликт разреши разговором, молбама и апелима, емоционалним уценама и слично, тада може да покуша да другу особу „додатно мотивише” претњом или вршењем физичког насиља.

Да би разумели насиље, поготово оно које води у убиство и самоубиство, не смемо га посматрати као изоловани феномен, већ у светлу субјективних разлога, искривљене логике особе која врши насиље. У тој логици се налази корен или извор насиља.

Иако се много говори о породичном насиљу, мало се говори о ономе што га најчешће ствара, а то је љубомора. Познато је да љубоморни као проблем не доживљавају своју љубомору, већ партнерово понашање. Зато покушавају да је смање тако што контролишу како се партнер понаша. Да би га натерали на то, застрашују и врше насиље. Kоначни догађај може да буде убиство или уморство, због чега је љубомора тако и названа.

Да бисмо смањили број трагичних инцидената у којима остављени љубавник или муж убија жену јер сматра да му је без ње живот бесмислен и непотребан, што је разлог да убије и себе, потребно је да јавно истичемо искривљена уверења, због који људи врше овакве злочине, а затим јасно показати да су та уверења ирационална и глупа, па чак их и јавно исмејати. Тек када се у друштвени фокус више ставе љубавни односи, љубомора, значење раскида или развода, а не само насиље као неприхватљиво понашање, можемо да очекујемо позитивне помаке.

Циљ нам је да људи престану да повезују бившег партнера са смислом властитог живота, јер никакав закон, као ни полиција, не могу да зауставе особу која је одустала од властитог живота да не изврши оно што је чврсто наумила.

Овај чланак је објављен на сајту politika.rs