КАД ВАШЕ ДЕТЕ ПОСТАНЕ ЂАК
Полазак у школу је велики догађај и промена за дете и родитеље. У школи влада ред на који се деца моја навићи, прилагођевајући своје понашање, жеље и формирати навике. О припреми деце за школу говорили смо на родитељским састанцима у припремној групи и после тестирања код школског педагога. Од припреме много зависи старт деце, прихватање обавеза, нових другова, учитељице и стварање нових навика.
ПОРОДИЦА И ШКОЛА
Поласком детета у школу постављају се многа питања: Од чега зависи успех у учењу?, Како дете подстицати на рад?, Домаћи задаци, Да ли родитељи треба да помажу деци у изради домаћих задатака ?, Не смемо детету одузети детињства, Радно место ђака, Учити увек у исто време, Да дете заволи књигу, Стварање радних навика, Описне оцене, Узроци неуспеха у школи...
ОД ЧЕГА ЗАВИСИ УСПЕХ У УЧЕЊУ ?
Педагози кажу да успех зависи од неколико фактор:
- физиолошки фактори – реч је о структури нервног система и способности детета за учење ( о томе је говорила педагогица после тестирања )
- физички фактори – то су: радно место, време за учење, проветреност и температура просторије у којој дете учи, без буке, музике, ТВ, и других ометајућих фактор
- градиво које треба учити – обимност, сложеност, тежина
- психолошки чиниоци – мотивисаност детета за учење, вољни моменат
- организација учења – технике учења
КАКО ДЕТЕ ПОДСТИЦАТИ НА РАД ?
Разни подстицаји доприносе бољем и успешнијем раду. Има родитеља који „плаћају“ сваки успех и похвалу у школи (купе неку играчку или жељени предмет ). Чему такво подстицање води ? Дете се од малена навикава да ради из рачуна. Касније уцењује родитеље, и из дана у дан све више подиже „цену“ својих резултата.
Похвале – ако су заслуженепредстављају разумно решење.Ни са њима се не сме претеривати јер губе свој значај.
Претње и казне – не могу служити као средство подстицања.Такви поступци родитеља могу имати вишеструко негативно дејство. Могу изазивати страх код детета, а страх паралише способности, развија неискреност, лаж и обмањивање родитеља да би се избегла казна и привидно испунила очекивање родитеља. Неопрезне родитеље могу довести у заблуду и непостојање објективне слике. Деца прикривају дешавања у школи, игри, оцене ...
Ако су претње и казне учестале дете „огугла“, те оне онда немају никаквог ефекта. У неким пак случајевима изазивају у детету отпор, развијају мржњу према родитељима, школи и учењу. Из тога произилази отпор према школи, главобоље, стомачне тегобе, страхови...
Све сумњиве начине подстицања треба избегавати. Детету треба прићи отворено, искрено, са пуно нежности и љубави, и разговарати о потреби учења, о значају рада за свакодневни живот, о значају и улози знања и науке. Код детета треба развијати љубав према учењу. То је пут и начин да дете научи да учи из љубави према знању, из жеље да сазна што више, па ће му успех који постигне представљати награду и највећу радост.
Иначе, награда треба да буде природна последица савесног и успешног рада. Ако дете у школи пази, активно учи, код куће на време заврши домаће задатке, онда ће имати времена за игру и разоноду. Најлепша награда послушном и успешном детету су задовољни родитељи.
А што се тиче куповине играчака и жељених предмета, родитељи неће дете оставити без тога, али то неће бити плата за рад и успех, него обезбеђење поребних средстава за игру и забаву.
Потребе детета су једно, његове обавезе према раду друго, средства и начин за подстицање су нешто треће.
ДОМАЋИ ЗАДАЦИ
Домаћи задаци су саставни део образовно-васпитног рада или наставак школског рада.Имају значајну вредност јер свестрано утичу на дете. Развојају осећање одговорности, самосталности у раду, истрајности, уредности.
Задаци ученика у првом разреду најчешће се своде на посматрање неких појава, сакупљање слика, предмета...
Друга врста задатака – активности које доприносе утврђивању знања које се учило у школи. Тај рад се своди на читање текстова из књига, учење песмица. Учи се читањем, понавњањем и преслишавањем.
Трећу врсту представљају писани задаци – самостални писани састави, описивање догађаја, одговори на питања, домаћи задаци из математике. Ова врста задатака доприноси осамостаљивању у раду.
ДА ЛИ РОДИТЕЉИ ТРЕБА ДА ПОМАЖУ ДЕЦИ У ДОМАЋИМ ЗАДАЦИМА ?
Однос родитеља према домаћим задацима детета карактеришу две крајности: неки родитељи и не мисле да помогну детету у изради домаћих задатака.
Други родитељи помажу деци што најчешће сами ураде домаће задатке.
Ни један ни други поступак није добар !
Ђаку је потребна помоћ у домаћем раду, али каква !? Прва помоћ се састоји у обезбеђивању услова за рад: радно мести прибор за рад, потребна тишина, подстицај,охрабривање у настојању да се осамостали и развија радне навике.
Има деце која траже непосредну помоћ родитеља. То чине деца која у школи нису била довољно пажљива или деца која немају интелектуалне способности ха разумеју и схвате постављене задатке. У том случају се детету мора пружити конкретнија помоћ у изради неких задатака.
Колико родитељи требају да се непосредно мешају у домаћи рад !? Кад дете уради домаће задатке, родитељ треба да прегледа, ако се нађе грешка, зтрба указати. Ако дете учи рецитацију, треба је одрецитовати да га неко чује. Ако је требало научити лепо да чита, неко треба да слуша лепо читање и да га похвали.
Треба планирати домаћи рад – дете треба да научи, напише задатак, да остане време за игру и разоноду.
Права помоћ у домаћем раду детета састоји се у оспособљавању детета за самостални рад !
НЕ СМЕ СЕ ДЕТЕТУ ОДУЗЕТИ ДЕТИЊСТВО
Када дете пође у школу, има више обавеза. У школи проведе четири, пет часова, Код куће ради домаће задатке око сат времена. Неки родитељи уписују дете у музичку школу, учење страног језика, балет, спорт. Када се то време сабере, нека деца са осам, девет година имају око осам сати обавеза дневно. Има деце која нешто због својих амбиција, нешто због амбиција родитеља немају нимало слободног времена.
Какав став требају да имају родитељи према оптерећености свога детета ?
Обавезе требају да су у складу са физичким и психичким могућностима детета.Не сме се дете превише оптеретити, нема довољно енергије да све обавезе подједнако извршава. Довољно је за дете од седам година једна до две активности за које дете има највише интересовања и склоности.
Дете је дете и има право на детињство! Докле !?
РАДНО МЕСТО ЂАКА ПРВАКА
Ако дете нема посебну собу, мора имати у кући радно место и обезбеђено:
- проветрена и светла просторија, уредна
- тишина, без ометајућих садржаја ( радио, ТВ, компјутер, телефон ...)
- учити за столом на тврдој столици
- учити увек у исто време ( као што организам прима храну у исто време, тако се мора усталити и време за учење )
- најподесније време за учење је у јутарњим часовима, пола сата после јела.
То су услови за формирање радних навика.
Радне навике су рад у кући, свакодневне куће обавезе, дете се тако осамостаљује. Рад потпомаже сазревање детета, развијање психичких и физичких способности.
ОПИСНО ОЦЕЊИВАЊЕ
Описно оцењивање је најбоља могућност да учитељ прати дететова постигнућа у односу на самог себе. Описне оцене дају поруку детету и родитељима како су урађени задаци, каква су постигнућа детета и препоруку шта треба да се ради. То родитељи морају да прате и следе упутства учитеља уз консултације и разговоре на индивидуалним разговорима. Препоручује се родитељима да на индивидуалне разговоре одлазе једном до два пута месечно и да при томе понесу бележницу где ће имати своја питања за учитељицу и где ће записивати шта је учитељица рекла. Праћењем развоја и напредовања детета могу да се постигну најбољи резултати за сваког појединца.
УЗРОЦИ НЕУСПЕХА У ШКОЛИ
У нервном систему детета је тајна његове зрелости и његових интелектуалних способности. Некада је неуспех, узрок хроничне болести детета, а некад обрнуто. Емоционално стање детета – став према школи, односи у породици, однос породице према школи, такође су узроци за неуспех.
Узроци субјективне природе – лоше радне навике или неразвијене, слаба елементарна знања пред полазак у школу, незаинтересованост за школске обавезе као што су читање и писање....
За сваки неуспех у раду прво треба открити узрок, па ће се последице лакше уклонити. Зато је неопходна сарадња школе и породице – учитељице, педагогице са једне стране и оба родитеља са друге стране.
Зато:
ДОБРА САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА =
ДОБРО ДЕЦИ + ДОБРО НАМА
+ ДОБРО ЊИМА