ОШ "Исидора Секулић" Шајкаш и издвојено одељење Мошорин

ТРЕМА - врста страха која се осећа у вези са будућим ситуацијама које се процењују као важне и за које се мисли ( а што не мора бити тачно ) да превазилази могућности особе. То је емоција - осећање које има значајну и корисну улогу. Улога осећања треме је да мобилише ( покрене све снаге у човеку ), за предстојећу, важну будућу ситуацију, како би били што успешнији у датој ситуацији.

 

Осећање треме подиже ниво узбуђености и будности организма што помаже бољу припрему за будуће ситуације  већу успешност.

Добра трема је она која се осећа:

1. кад заиста нисте добро припремљени за будуће ситуације, потребна је боља припрема   (  ово се може проверити понављањем градива са другом, другарицом, међусобним задавањем „блиц“ питања из различитих делова градива, замишљањем тест ситуације и понављањем градива као да се стварно налазите у тест ситуацији ), 

2. када вас осећање које доживљавате мобилише ( активира све ваше снаге ) да се што боље припремите за будућу ситуацију  ( ово се препознаје по лакој узбуђености код које је повећана будност и пажња тако да се брже и лакше памти, боље повезује градиво, проверавати знање и вештине са другима ),

3. када јачина треме одговара објективносм степену неприпремљености  ( када је „узбуђеност“ довољна да не смета у припреми за тест ситуацију )

 Све три карактеристике морају бити испуњене да би трема била стимулативна – добра.

 Поред ове треме постоји и  инхибиторна  трема  ( негативна,штетна, лоша трема ). Лоша трема је она која се осећа:

1. када мислите да нсите спремни за предстојећу тест ситуацију ( што

    може бити тачно, али и не мора... ),

2. кад кад вас осећање које доживљавате омета у припреми и учењу         

   ( имате негативна предвиђања са сваким следећим тренутком ),

3.када јачина треме не одговара објективном степену неприпремљености.

 Довољно је да само једна од ових карактеристика буде испуњена да би трема била инхибиторна – лоша.

 Значи:

-  стимулативна –добра – стимулише, активира да се боље снађете у тест ситуацији. Дрхтање руку и црвенило образа је само сигнал да се ваш организам припрема за ефикасно функционисање;

-  инхибиторна трема – лоша – инхибира, кочи, омета, вас у сналажењу за и у испитној ситуацији. Бледо лице и хладне руке могу бити сигнал да је у питању лоша трема.

 САВЕТИ ЗА  „ПРЕТВАРАЊЕ“ ИНХИБИТОРНЕ ТРЕМЕ У СТИМУЛАТИВНУ:

-  не треба се стидети сопствених осећања - ма колико она била непријатана  (богата осећајност  разликује човека од осталих живих бића у чини његов живот богатијим ),

-  не треба се плашити споствених осећања (она су део вас и ви можете утицати на њих ),

-  не трудите се да будете савршени  (савршенстви је нејасна особина, те је самим тим тешко достижна ),

-  стимулативну трему је нормално (чак добро) осечати ( нека истраживања си показала да најбоље оцена на испитима добијају студенти који имају неке знакове треме ),

-  раздвајајте слободно време од радног времена  ( одредите време и за једну и за другу активност и придржавајте се тога ),

- научите да се опуштате  ( нпр. уз лагану, пријатну музику, маштање...) 

НАЈЕФИКАСНИЈЕ ПОНАШАЊЕ У ТЕСТ СИТУАЦИЈИ:

-  добро саслушајте упутство које даје професор, јер није дозвољено пстављати питања у  току тестирања,

-  пажљиво читајте питања у току тестирања, некада се може омаћи битна реч која мења суштину задатка,

-  радите прво задатке за које сте сигурни да знате тачне одговоре,

-  теже задатке оставите за крај,

- оставите мало времена за проверу задатака ( нпр. 5 минута ),

-  задаци типа заокруживања дозвољавају „лутрију“, те уколико нисте сигурни покушајте систем елиминације.

 НЕКОЛИКО „ТРИКОВА“  ЗА ПОБЕЂИВАЊЕ ИНХИБИОТОРНЕ ТРЕМЕ У САМОЈ ТЕСТ-СИТУАЦИЈИ:

-  кад седнете у школску клупу дубоко удахните ваздух, па, при издисању у себи понављајте  : „добро сам научио/ла, и то ћу показати“,

-  концентришите се на дисање  ( врхом носа удах, а издах на уста; издах да је нешто дужи хего удах ); правилно дисање је важно јер, мозак добија адекватну количину косеоника, па боље мислите ( за ову технику дисања довољно је десетак секунди ),

-  сетите се писмених задатака у којима сте били најуспешнији, убедите себе да ће се то и овај пут догодити,

- ако постоји неки предмет који вам „доноси срећу“  понесите га.

                                                                             СРЕЋНО !